More Website Templates @ TemplateMonster.com. July 23, 2012!

Kinologija Vojvodine izmeĐu dva rata

Prvi počeci lovne kinologije u Vojvodini tesno su vezani za razvoj i rad "Saveza lovačkih društava Vojvodine". koji je osnovan na Prvom kongresu predstavnika lovačkih društava iz Vojvodine, održanom 10. decembra 1922. godine u Novom Sad u tadašnjem hotelu "Kraljica Marija".

Početak rada vojvođanske kinologije vezan je za prvu izložbu lovačkih pasa i utakmicu lisičara (jamara) održanu u Subotici 24. avgusta 1925. godine. Sa ovom izložbom i utakmicom lovačkih pasa u Vojvodini je udaren kamen temeljac razvoju lovne kinologije. U "Lovačkom glasniku" za VI - VII i XI - XII mesec 1925. godine objavljene su sve pojedinosti o prvoj izložbi i utakmici održanoj u Subotici.

Posle nešto više od dve godine u Novom Sadu je 11. novembra 1927. godine osnovana podružnica Kluba ljubitelja ptičara. Ovaj Klub je, u stvari, predstavljao prvo jugoslovensko kinološko društvo.

Na VIII redovnoj saveznoj Skupštini lovaca u Novom Sadu, održanoj 10. avgusta 1930. god., da bi se mogla sprovesti organizacija kinološkog udruženja izabran je privremeni odbor Kinološkog udruženja. U ovaj odbor, koji je konstituisan 28. sep. 1930. god., izabrani su: mr Joca Divild iz Srbobrana, kao predsednik (I predsednik KSV),, Svetozar Ivanić iz Sombora, kao podpredsednik, dr Andrija Kesler iz Srbobrana, kao sekretar, Đoka Gajin iz Novog Sada, kao blagajnik......

1933 godine, u okviru poljoprivredne izložbe, održana je i izložba pasa u Novom Sadu. Ubrzo nakon osnivanja kluba u Somboru, neposredno pred rat, kinolozi su i u Novom Sadu odlučili da osnuju svoj klub. Bio je to Kinološki klub Dunavske banovine. Osnivačka skupština održana je u Novom Sadu marta 1939. g. Pravila Kluba odobrena su od nadležnih vlasti Dunavske banovine 24. 6. 1939. g., a zavedena su pod brojem 39992/1939.

Svoju prvu skupštinu Klub je organizovao 28. 1. 1940. u Novom Sadu u velikoj dvorani trgovačkog doma.. Skupštini je predsedavao Pavle - Pecija Popović, predsednik. sekretar kluba je bio Miladin Tutorov, - beležnik u penziji. Iz spiska članova vidi se da se u klub učlanio i Ozren Radošević, legenda naše kinologije.

kinologija vojvodine posle II s.r.

Posle 1946. g. vojvođanski lovci su bili učlanjeni u kinološko udruženje Srbije, a od 1950. g. u svoju podružnicu tog udruženja. Naime, u Novom Sadu je 19. feb. 1950. g. po preporuci Ministarstva šumarstva, održana osnivačka supština "Podružnice Kinološkog udruženja NR Srbije za Vojvodinu". U upravni odbor Podružnice izabrani su: za prdsednika Miladin Tutorov, za podpresednika dr Radivoj Lazić, za sekretara Stanoje Gavrilović, za blagajnika Sava Borovac, za vođu matične knjige Sergej Stanišić i članovi Đorđr Radošević i Mirko Božić.

Predviđeni plan održavanja smotri lovačkih pasa u više mesta, kao i jedna utakmica pasa, nije bio ostvaren zbog slabog angažovanja lovačkih društava, na koje se Podružnica oslanjala.

Skupština Podružnice Kinološkog udruženja NR Srbije za Vojvodinu održana je 15. aprila 1951. godine u Novom Sadu, u velikoj dvorani Okružnog suda. Skupština Podružnice jednoglasno je izabrala upravni odbor: predsednik Miladin Tutorov iz Novog Sada, podpresednik dr Radivoje Lazić iz Zmajeva, sekretar Stanoje Gavrilović.... Na sednici upravnog odbora 8. maja 1951. g. izabran je za privremenog vođu rodovne knjige Aleksandar Maksimović.

Naredna Godišnja skupština Kinološke podružnice za Vojvodinu održana je 22. marta 1953. g. U upravni odbor izabran je predsednika Ozren Radošević. Na ovoj skupštini delegati su izabrali Vasu Terzića za doživotnog počasnog predsednika.

Prvu smotru pasa podružnica je održala 13. maja 1951 g. na sajmištu u Novom Sadu, gde je bilo privedeno 130 pasa. Na sledećoj smotri u Novom Sadu, 23. juna 1952. g. privedeno je 160 pasa.

Nova uprava počinje da sprovodi plan nabavke rasnih lovačkih pasa, pa je kao prva nabavka nabavljena Anne w, Hellerau, kratkodlaka nemica, a zatim i Budo Jarsški, takođe nemački kratkodlaki ptičar.

Na sajmištu u Novom Sadu 23. jun 1957. g. održana je izložba pasa, a sudili su Nikola Radovanović i Miladin Tadić.

U to vreme je osnovana "Škola za dresuru rasnih pasa". Prvo je bila u Futogu, a zatim je premeštena u Kaćku šumu (1959).

Na Skupštini Kin. udr. NR Srbije održanoj u Beog. 17. aprila 1960 g. usvijena su pravila po kome Kin. udr. NR Srbije postaje kinološki savez NR Srbije, kao i da se kinološka organizacija u Vojvodini zove Pokrajinski kinološki savez AP Vijvodine.

Formiranje Jugoslovenskog kinoloŠkog saveza (JKS)

Cilj osnivanja saveza bio je da vodi sve kinološke organizacije Srbije i Vojvodine, da se stara o čistokrvnosti rasnih pasa, kao i uzorno gajenje.

Da bi se ovo postiglo savez je imao postavljen cilj:

  1. da vodi zajedničku rodovnu knjigu (J.R.K.)
  2. da priređuje i potpomaže izložbe, smotre, utakmice pasa i sl.
  3. da širi stručnu štampu (knjige, časopise, i sl.)
  4. da se stara o dovoljnom broju sudija

Kinološki savez Srbije i Vojvodine ne priznaje ni jednu kinološku priredbu u Srbiji ako je pre toga ne odobri Savez, i ako na njoj ne učestvuju sudije koje je Savez odredio.

Članovi Saveza su samo kinološke organizacije, odnosno kin. društva. Rukovodstvo saveza se sastoji od: predsednika, podpredsednika, sekretara, blagajnika i vođe rodovne knjige i ono se bira na tri godine.

Od 15. jula. 1936. godine Jugoslovenski kinološki savez je postao redovan član FCI-a (čiji je član bio i kin. klub dunavske banovine).

Osnivanjem kinološkog društva otpočeo je rad na organizovanom gajenju pasa. Tako je već 23. maja 1921. godine u rodovnu knjigu upisan prvi pas.

razvoj kinologije posle II s. r.

U okviru kinološkog udruženja NR Srbije, a prema preporuci minisarstva šumarstva NR Srbije, 19. februara 1950. godine, osnovana je Podružnica kinološkog udruženja NR Srbije za Vojvodinu. Prva međunarodna izložba pasa održana je 21. i 22. juna 1952. godine na Kalemegdanu.

KinoloŠko udruŽenje nr srbije postalo republiČki savez

Cilj Saveza je da, vodeći opštu politiku selekcije i odgajivanja rasnih pasa, usmerava rad pojedinačnih kinoloških organizacija na svome područiju. Savez proučava i usavršava organizacionu strukturu svih stepena kinoloških ogranaka i predlaže sprovođenje u život novih oblik aorganizacije. Vođenjem stručne evidencije prati brojni i kvalitativni razvoj pojedinih pasa, stimulirajući na pogodan način razvoj onih rasa za koje postoji opravdano veća potreba.